Zarada na programu – posao spasioca

2
“Hej, pa ovo uopšte ne izgleda loše”, je bila prva reakcija mnogih od nas koji nismo želeli da radimo posao spasioca na bazenima, onog trenutka kada smo uzeli da računamo moguću zaradu. Proizvod dobre satnice, visine prekovremenog i obećanih sati daju rezultat zbog kojeg na kraju prelomimo i prihvatimo ponudu. Taj rezultat prikazuje vidljive i sasvim izvesne cifre. Međutim, niko od nas u računicu ne uvrsti one nevidljive cifre, ne zato što ne računamo na njih, već zato što nemamo jasnu sliku o njima.
***Pre nego što nastavite da čitate, samo da vam skrenemo pažnju da obavezno pročitate i komentare na kraju zbog dopuna i izmena na račun teksta u nastavku!
KAKO SE OBRAČUNAVA ZARADA
U osnovi leži pogrešna kalkulacija zarade zasnovana na nepoznavanju načina obračuna. Kada u ponudi vidimo „garantovanih i do 55 radnih sati nedeljno”, odmah pomislimo kako tih 15 sati prekovremenog ima super da dođu na osnovnu zaradu. A onda razlažemo „aha, ako ovaj bazen ima 10 radnih sati, 8 sati radim po regularnoj satnici, a ona 2 su mi prekovremeno”, tu nastaje problem, jer se obračun ne radi tako. Objasnićemo ga u sledećim pasusima detaljnije.
Kakav god rezultat zarade da dobijete na kraju, treba ga umanjiti skoro za 2/3 i tako ćete imati približno realnu sliku koliko će biti vaša zarada na kraju programa. Kako smo došli do toga?
1/3 odlazi na smeštaj i depozit, koji plaćate kompaniji za koju radite, zatim na radnu uniformu, nabavku bicikla od strane kompanije, i eventualno neke druge stvari kao što su izleti tokom sezone koje kompanija organizuje, ili neplaćene kazne za parkiranje. Da, bilo je i toga. Bilo je i kazni za brzu vožnju, kao i kazni za prolazak kroz posebne trake na rampama na auto putevima, koje su predviđene za one koji imaju elektronske „propusnice”.
1/3 sigurno odlazi i na poreze! To je deo koji vam je potpuna nepoznanica. U većini slučajeva porez je nekih 30% vašeg čeka. Međutim, to što trećina zarade odlazi na porez, ne treba da vas muči mnogo – dobar deo toga ćete dobiti nazad kroz godinu dana kada budete radili povraćaj poreza.
NA KOJI NAČIN KOMPANIJE OBRAČUNAVAJU NAKNADU ZA SMEŠTAJ
Vratićemo se na smeštaj sada. Kompanija, na čijem primeru obračuna je rađeno objašnjenje, naplatu stanarine ubire na sledeći način – ako zamislite da vaša sezona počinje krajem maja i traje do početka septembra, to je nekih 3 meseca rada. Za ta tri meseca je potrebno obezbediti smeštaj. Prema vašim ugovorima koje potpišete sa kompanijom, stoji da vas stan košta npr. 100 dolara nedeljno. Za tri meseca, to je oko 1200 dolara (napomena – iznos je značajno viši, 100 dolara su uzeti samo kao primer zbog jednostavnosti računa).
I šta onda kompanije rade? Kompanije najčešće zahvate značajan deo vaše zarade u početku, kada krenu prvi čekovi. To ima neke svoje ekonomske logike koja vama ne ide u prilog. Prva logika kaže da je početak sezone uvek žestok i da često nedostaju spasioci pa se dosta radi. Ako se dosta radi, to je mnogo više radnih sati, i naravno više prekovremenog. Više prekovremenog = manja zarada kompaniji.
Druga logika je u tome što često po dobijanju prvog čeka oni nezadovoljni – napuste posao! Iz tih razloga, sa prvog čeka se skida značajno viša suma. S obzirom da čekovi obuhvataju period od dve nedelje, umesto da platite $200 na početku, kompanija će vam skinuti na primer $400. Od one ukupne sume od 1200 se odbija tih 400, i onda svaki sledeći odbitak na čeku je srazmeran do poslednje nedelje avgusta do kada biste trebali da „otplatite” celokupan iznos stanarine.
Sa prvog čeka će biti povučene i pare za depozit, koji će vam biti vraćen tek po povratku kući i to samo ako u apartmanu nije bilo oštećenja ili drugih nepravilnosti na koje bi vaši nadređeni trebali da vam ukazuju pre i tokom sezone (npr. prljavi zidovi, tepisi, tragovi guma od bicikla, ostavljeno smeće, zapušena wc šolja, kada i sl.)
KAKO SE OBRAČUNAVA ZARADA NA OSNOVU RADNIH SATI
Što se tiče radnih sati, kao što smo pomenuli u prvom tekstu o poslu spasioca, primeri su dati na osnovu države Masačusets i pretpostavke da ćete raditi na single lifeguard bazenu. To može da znači da ćete dnevno raditi punu smenu, a puna smena može da bude od 5 do 12 radnih sati, u zavisnosti od bazena. Oni koji budu takve sreće da im bazen ima 12 radnih sati, ti će na početku ili na kraju radne sezone zadovoljno trljati ruke. Barem što se zarade tiče.
Oni koji ne budu te sreće, pa im zapadnu bazeni od recimo 5 ili 7 radnih sati dnevno, moraće da rade svaki dan da bi imali kakvu takvu satnicu. To nije fer, ali zaposleni iz kompanije koji rade na rasporedima se trude da u saradnji sa supervizorima naprave rasporede koji će svima ići u korist – i spasiocima i kompaniji. Kako smo već istakli, što spacioci imaju više prekovremenog, to je manja zarada kompanije. Zato neki maksimum koji se dozvoljava spasiocima je oko 55 radnih sati nedeljno, uz barem jedan slobodan dan.
I ovde dolazimo do priče sa početka – nepoznavanje načina obračuna. Zamislite da imate jedan dan bazen od 10 radnih sati. Prva pomisao je „ok, to je znači 8 sati regularno, 2 sata prekovremeno”. A onda vam se desi da do kraja nedelje dobijete takav raspored da sve ukupno ne dogurate ni do 40 radnih sati. Ta dva sata što ste mislili da su prekovremeno, zapravo nisu. Prekovremeno se računa isključivo na osnovu celokupne nedelje! Sve što pređe tih 40 radnih sati na kraju nedelje, ulazi u obračun za prekovremeno.
Neki spasioci su u početku imali i po 80 sati! Neki su imali jedva 40! Ne postoji najbolji savet, odnosno rešenje za ovu situaciju osim da zahtevate od kompanije, supervizora i na kraju krajeva, sponzora, da vam obezbede ono što vam je obećano i što vam piše u ugovoru. Posebno naglašavamo ovo drugo, jer mnogi spasioci nisu imali pojma šta im u ugovorima piše i zbog raznih situacija tokom sezone su izražavali nezadovoljstvo koje nije bilo na mestu.
PRIMER JEDNOG ČEKA

PRIMER JEDNOG ČEKA

Share.

O autoru

2 Comments

  1. Hm hm hm… Dragi Elefteros, vidim da si radio tekst na osnovu svog iskustva sa, pretpostavljam, radnog programa High Sierra Pools. Moram da te ispravim u par stvari – imam kod sebe poslednji ček studenta koji je radio za Continental Pools upravo u Framingam MA, odakle pretpostavljam da su ovi primere.

    1. Na smeštaj i depozit ne odlazi 1/3 već otprilike 1/4 bruto zarade. Konkretno u primeru studenta kog sam naveo od 8.633$ skinuto je 2036$. Ne kažem da je malo, ali je nekih 800-900$ manje od tvoje računice, što svakako nije zanemarljivo.

    2. Na porez studenta u Masačusetsu DEFINITIVNO ne odlazi 1/3 bruto zarade VEĆ OKO 15% tj. otprilike 1/7 ili 1/8 zarade. U konkretnom primeru gore navedenog studenta to je 1.324$ (od 8.633 koje je zaradio). U velikoj većini slučajeva 100% ovog poreza se vrati studentu. Dakle, studentu se skida SAMO Federal i State porez, dok se H2B kandidatima skida i Social Security i Medicare koji se ne vraća (pretpostavljam da si računao ove poreze, ali zato moram da naglasim da se oni STUDENTIMA NE SKIDAJU).

    3. Nije tačno da kompanije odmah uzimaju i depozit i unapred kirije od studenata. To definitivno zavisi od same kompanije. Na primer, Continental Pools od studenata sa prva dva čeka ne uzima ni celokupan iznos kirije ako do tada nisu imali značajnu zaradu, već se taj iznos retroaktivno skida kasnije. Bez namere da njih reklamiram, želim samo da naglasim da nisu svi poslodavci isti i da ima i takvih koji malo “humanije” gledaju na ovu politiku isplate i naplate – naročito ako imaju nas da im malo pripomognemo u tome 😉

    Admini, tu sam za konultacije i eventualno share-ovanje gore navedenog čeka (u slučaju da ima ljudi koji bi pomislili da ne govorim istinu u vezi sa nekim detaljem) 😉

    Veliki pozdrav!

  2. elefteros on

    Ćao Dušane,

    Hvala na komentaru i detaljnijem pojašnjenju 😉

    U primeru sam naveo grube procene i u pravu si, kod obračuna poreza, u priču sam uveo svoj primer gde sam imao odbitke sa Medicare i SS, što mu onda dođe neka trećina kada se sve uzme u obzir.

    High Sierra ne skida unapred više iznose za depozit i za smeštaj ako je spasilac imao mali broj sati u početku – međutim, početak sezone 2015. je u našem slučaju bio surov i pojedinci su izlazili na 80h u toku nedelje (bazeni sa po 12h), dok je bazen sa najmanjim brojem sati u toku nedelje imao 45, ali tamo su išli različiti spasioci.

    Ovaj primer sam naveo i zbog slučaja iz 2014. godine kada je grupa studenata prešla iz NJ u MA tamo negde u avgustu i kada im je HSP uzela sa prvih čekova viši iznos za smeštaj. Imamo to iskustvo na sajtu, a bio sa i privatno u prepisci sa devojkom.

    Još jednom hvala na dopuni i ispravkama i nadam se da ćeš učestvovati i u drugim temama 😉

Ostavite komentar