Dan u životu supervizora – drugi deo

0

KOMUNIKACIJA SA MENADŽMENTOM BAZENA

U nekim slučajevima, kao supervizor ćete pre poželeti da skidate i perete filtere po ceo dan, nego da sa pojedinim menadžerima komunicirate. U pool biznisu važi pravilo da je mušterija uvek u pravu, čak i kada nije. Ovo je biznis u kome se obrću velike pare i mnogi ugovori vrede toliko da ne možete ni da zamislite.

Zbog toga, najmanje što menadžeri ili ovlašćena lica zadužena za poslove održavanja u naselju žele da čuju je da postoji neki problem u vezi sa bazenom. Oni su ograničeni svojim budžetima, i recimo da nisu zainteresovani da daju dolar jedan preko onoga što im je obaveza iz ugovora. Situacija mora da bude kritična da bi se oni odlučili na vandredan korak.

To je veliki problem za vas jer kao supervizor vi treba da budete i prodavac i da tokom sezone pokušate da prodate, npr., hemikalije koje nisu obuhvaćene ugovorom ili neke usluge koje možda nisu neophodne, ali bi predupredile potencijalni problem u budućnosti.

Za menadžere je namenjen treći deo izveštaja. Vi njima prezentujete rezultate vaše inspekcije, ukazujete na nepravilnosti ako postoje, i dajete mišljenje/rešenje u vezi problema. Iz iskustva sa 25 različitih bazena, menadžeri retko kada žele da troše duže od 5 minuta na vas. Oni ne zalaze u to šta je vaš posao i na koji način ga radite. Njih zanima da na bazenu sve bude u redu. Vrlo često i ne prošetaju da obiđu bazen.

Polazeći od toga, kroz izveštaje lako možete da provučete i neke manjkavosti koje ne utiču mnogo na funkcionisanje samog bazena, kao što je recimo nepravilan balans hemikalija, jer takve stvari možete da rešite brzo, već po sledećem dolasku, ako ne i pre.

Međutim, budite sigurni da će onog trenutka kada menadžeri budu dobili poziv ili se lično uverili da nešto nije kako treba (lišće u bazenu, alge po zidovima, nezadovoljni gosti iz banalnih razloga) umeti da vas zovu po nekoliko puta dok se problemi ne reše. Vi morate odmah da reagujete i nakon rešavanja problema da o tome izvestite menadžere. Nakon što budete saslušali monolog, koji vrlo često zvuči besmisleno i koji je prožet frazama i američkim smislom za diplomatiju, budite spremni na završni “udarac”:

“I just want to make sure that we are on the same page”.

Ovo je najiritantnija fraza u engleskom jeziku koju ćete naučiti radeći posao supervizora. Ovakav subjektivan sud je nastao kao posledica nekoliko situacija u kojima sam morao da idem da “rešavam” probleme koji to zapravo nisu bili. Zbog čestih nerazumnih odlazaka, gubio sam vreme koje mi je značilo za one bazene koji su tokom cele sezone bili kritični.

Ali, kao što je navedeno u pasusu gore, Customers are always right!

KOMUNIKACIJA SA NADREĐENIMA

Supervizori u Masačusetsu imaju nešto više slobode nego što je to slučaj u Virdžiniji i Merilendu. Onog trenutka kada krene sezona, nadređenima je jedino važno da ih ne zovu gore pomenuti menadžeri i da im se žale kako nešto nije urađeno ili nije urađeno kako treba.

Ako poziv ipak usledi, na nama je da se uputimo u rešavanje problema, a da nadređene obaveštavamo o ishodima kako bi bili u toku za slučaj da se problem podigne na viši nivo. Kao što se kod gore pomenutih menadžera vrtela fraza o “…same page”, tako smo od naših nadređenih dobijali pitanja: “Are they happy? Are they smiling?”

To je filozofija višeg menadžmenta – kako se naši nadređeni bave nama i usmeravaju nas sa poslovima i obavezama tako da korisnici naših usluga budu srećni i zadovoljni, tako i oni kao menadžeri moraju svojim nadređenima da polažu račune koji se uglavnom svode na brojke: ove sezone smo imali toliko i toliko bazena u portfoliu, izgubuli smo toliko i toliko bazena, dobili nešto više, ostvaren je rast prodaje od toliko i toliko, itd.

Inspekcije koje smo morali da radimo 2x nedeljno po bazenu, na kraju nedelje smo prezentovali pred menadžerom divizije i sa njim i našim menadžerima dogovarali planove i korake za narednu nedelju, odnosno naredni period. Ti planovi su najčešće bili u vezi prodaje stvari koje nisu predviđene ugovorom. Pričalo se i o novčanim stimulansima za prodaju koji nisu reprezentativni. Većina ih barem nije prepoznala kao dovoljnu motivaciju da se dodatno potrude van redovnih aktivnosti.

Na sastancima se dogovaraju se i rasporedi spasilaca za sledeću nedelju i ako ima specifičnih zahteva, sa asistentom menadžera divizije se ti zahtevi ubacuju/izbacuju iz rasporeda. Ako je bilo warninga, tj. opomena, oni se predaju asistentu menadžera divizije i on se već dalje bavi time u skladu sa stanjem na terenu – ako nema dovoljno spasilaca, taj warning ne služi ničemu.

Na sastancima su takođe dogovarana dešavanja koja nemaju veze sa poslom i koja se u savremenom menadžmetu nazivaju – tim bilding. U našem slučaju, tim bilding je imao veze sa hranom, tako da smo više puta išli u restorane, a jednom je pravljen i roštilj.

ZAKLJUČAK

Ukupan utisak na kraju – ovo nije sjajan posao. Definitivno je dinamičan, u nekim momentima i stresan, uključuje dosta fizikalisanja i konačno – nije za svakoga. Ako se pozovemo na motive zašto bi neko radio posao supervizora, najbolje što možete da izvučete iz ovoga je da naučite kako izgleda raditi u timu, pod pritiskom, sa različitim psihološkim profilima ljudi, kako da prodajete, kako izgleda kada vodite grupu mladih ljudi i kako da izađete na kraj sa njihovim očekivanjima. I možda najvažnije – dokle god su svi živi i zdravi, ne postoji toliko veliki problem koji nije rešiv.

Plata supervizora je negde oko $1400 na dve nedelje, od čega vam realno ostaje $1100 kada se skinu porezi ili još manje ako koristite smeštaj koji kompanija obezbedi. Prednost dolaska na H2B vizu je što od kompanije dobijate povraćaj novca koji ste dali za vize i verovatno za avio karte (neprovereno), a možete da računate i na povraćaj poreza.

PROČITAJTE PRETHODNI TEKST OVDE…

Share.

O autoru

Ostavite komentar