Dan u životu promoterke u Las Vegasu

0

384641_10201148555493368_1499915375_nDemonstriranje setova za manikir i uređivanje noktiju, tzv. Nail Art setova, teoretski ne zvuči kao težak posao, ali definitivno nije posao za poželjeti. Radila sam na štandovima za demonstraciju Nail Art proizvoda, u tržnim centrima koji su se nalazili u različitim dijelovima Vegasa.

Moj dvanaestočasovni radni dan je počinjao oko 7h ujutro. Odvajala sam do 1h da se spremim za posao (doručak, kafa…) i 1h da me cimerka odveze na posao, kako bih otvorila štand u 9h. Vožnja na posao je trajala 1h u prosjeku, bez obzira na kojoj lokaciji radim taj dan. Nekad bi ta vožnja trajala i po sat i po, jer je nas 5 djevojaka dijelilo jedno auto. Zato se dešavalo da neka od nas kasni na posao, ili pak druga mora doći sat vremena ranije, pošto smo morale da krenemo od kuće u isto vrijeme. Gubila sam dosta vremena i energije na prevoz do posla.

Nakon sto me cimerka doveze do tržnog centra, odlazim do štanda i otključavam ladice, raspoređujem setove po policama. Jutro je, tako da još uvijek nema mnogo ljudi u kupovini. Moj zadatak je da zaustavljam dame (starije i mlađe) koje šetaju shopping centrom, te da im tražim da mi pokažu svoje nokte. Zamisao je takva da one pruže ruku iz znatiželje, ili pristojnosti (sto je bila rijetkost) a onda ih dovedem do štanda gdje im pokazujem sta sve mogu da nacrtaju na noktima pomoću onog sto dobiju u tim setovima. Sa demonstracije prelazim na cjenkanje i onda zaključivanje prodaje. Kada prodajete kineski proizvod čiji je kvalitet upitan, a pritom je preskup, ovo se pretvori u moljenje ljudi da kupe bar nešto, jer radite na procenat. Ponižavajućim ubjeđivanjem ili izazivanjem sažaljenja kod kupaca, na ovaj ili onaj način, važno je izvući novac svakome čiju pažnju uspijete privući, jer je suvo zlato svako ko se upeca. Na štandovima su postavljene kamere, a menadžerka u svakom trenutku, u glavnoj kancelariji prati koliko sam napadna dok pokušavam ubijediti ljude da priđu.
Menadžment ove firme je insistirao na agresivnoj prodaji, vršenju pritiska na ljude da kupe proizvod. Nisam taj tip, tako da mi je ovo bilo čisto mučenje. Ako nije zadovoljna prodajom do odredjenog dijela dana, slala mi je poruke poput : “Tanja, šta se desava? Ne zaustavljas ljude! Ne trudiš se dovoljno!”, ili, citiram : “Push your sales more!”, “ Možeš ti bolje od $130 do 1h!” Nazvala bih to ispiranjem mozga (izvinjavam se onima koji se bave ovakvim načinom prodaje). Prosjek dnevnog pazara kojim su bili zadovoljni bio je $500, sto nije bilo jednostavno postići.

488313_4316866157227_484385226_n

Pauzu od 30 minuta sam imala. U trznim centrima u Las Vegasu najobičniji sendvic kosta $5, tako da sam redovno nosila ručak na posao. Nakon 3h poslije podne, sve manje ljudi kupuje i tada su mi sati bili kao dani. Nije bilo dozvoljeno da sjedimo, tj. nismo imale stolicu kod štanda. Tek je bilo nezgodno raditi u drugoj smjeni koja je trajala od 5h poslije podne pa do ponoći. Najgore je bilo kada se radilo napolju, na temperaturi od +45C (bez pretjerivanja!). Vecina djevojaka nije mogla funkcionisati na ovoj temperaturi. Zaista nepodnošljivo.

Kada sam birala posao, nisam bila dovoljno oprezna pri izboru, i nisam razmislila koliko je to zaista za mene. Moj savjet je da dobro razmislite prije nego sto potpišete radnu ponudu i da se detaljno raspitate kod poslodavca o svim detaljima, te da vam tačno precizira koja će biti vaša zaduženja. Prilikom intervjua moj poslodavac nije bio precizan pri opisu posla, tako da sam mislila da ću se baviti klasičnom prodajom, koja ne podrazumijeva agresivan pristup kupcu.

Dala sam otkaz cim sam pronašla drugi posao.

Share.

O autoru

Ostavite komentar

Novi sajt!

Posetite naš novi sajt na eworkandtravel.com !