Sand Bar and Grille, Oak Bluffs, Martha’s Vineyard, Work and Travel Group

1

Godina putovanja: 2016
Agencija: Work and Travel Group
Iskustvo sa agencijom: Pozitivno
Odlican 5! 🙂

S obzirom da nikada ranije nisam isla u Ameriku i da sam odlucila da se prijavim sama na program, bilo mi je vrlo vazno da izaberem dobru agenciju. Uradila sam kratko istrazivanje, otisla licno u one agencije cije su mi se ponude dopale i, bez nekog kolebanja, izabrala ,,Work&Travel Group”. Moja zelja je bila da odem na ostrvo Martha’s Vineyard. Uprkos prici drugarice da necu uspeti da odem, jer tamo idu samo studenti koji su vec bili u Americi, stavila sam Martu na prvo mesto.

Na program sam se prijavila krajem novembra 2015. godine, a prvi intervju sam imala krajem januara. U tom periodu sam imala pripremu za taj vazan dan, a pripreme su ukljucivale casove engleskog koji su uracunati u cenu programa, potencijalna pitanja koja se mogu zadesiti na intervjuu, ukazivanje na ceste greske prilikom odgovaranja i smernice za ostavljanje sto boljeg utiska na poslodavca. Prvi cas smo imali sa Charles Catherom, koji je bio zaduzen da oceni nas nivo poznavanja engleskog i da nas spovede kroz listu mogucih pitanja.

Intervju sam imala putem Skajpa i nisam dobila posao. Dan kasnije se odrzavao poslednji intervju za Martu, ovog puta uzivo u kancelarijama agencije i studenti koji treba da dodju su vec bili odabrani. Medjutim, agencija je kontaktirala poslodavce, poslala im moj CV i uspela da me naknadno ubaci na listu. Otisla sam na intervju i dobila sam posao. I ovo samo govori o efikasnosti i profesionalnosti agencije, kao i o tome da ne treba da slusate nikoga drugog, osim sebe. 🙂

Posao sam dobila u restoranu i poslodavac je zahtevao da imamo polozen ServSafe sertifikat. Imali smo dva casa sa Troy Neuenburgom, koji nas je naucio vrlo korisnim stvarima za rad u ugostiteljstvu i ukazao na razlike u radu u restoranu ovde u Srbiji i u Americi.

Imali smo pripremu i za Ambasadu, kada smo ponovo imali cas sa Charlesom koji nam je pomogao da na sto bolji nacin damo odgovore na moguca pitanja koja ce nam postaviti na intervjuu. Dobila sam vizu.

A potom je usledila priprema pred sam odlazak. Sve pripreme koje smo imali bile su organizovane u vidu sastanaka u agenciji i uvek smo dobijali sve informacije koje su nam bile neophodne za naredni korak.
Imali smo veliku konferenciju u Beogradu, gde smo dobili vrlo korisne savete u vezi sa samim nacinom zivota u Americi, koja su nasa prava, kako voziti bicikl, koji je najbolji nacin za slanje novca (PayPal), saznali smo nesto i o bankama, karticama za mobilne telefone i tome slicno.

Ja sam putovala u prvoj turi, sredinom maja. Od Beograda do Bostona, pa busom do Woods Holea i onda trajektom do Marte. Posto u tom periodu ide najveci broj studenata, agencija nam je ponudila da nam organizuje autobus od Bostona do trajekta. Tako je i bilo. Secam se, kada smo stigli u Boston, da smo imali manjih problema da dobijemo vozaca autobusa. 🙂 I mi smo pokusavali i agencija je, covek se nije javljao iz nekih razloga, ali smo se na kraju nasli sa njim i sve je proslo dobro. 🙂 Zelim samo da naglasim da nije bila krivica agencije, vec je doslo do nekog nesporazuma izmedju vozaca i njegove firme.


Lokacija: Martha’s Vineyard
Iskustvo sa lokacijom:Pozitivno
Ostrvo je prelepo! Priroda je divna, narocito kada zadjete tamo gde nema toliko ljudi. Kuce su kao iz bajke.

Ja sam zivela u Oak Bluffsu, gde je postojao jedan deo grada blizu luke gde se nalaze gingerbread cottages, odnosno male, slatke, sarene kuce. One su, ujedno, i jedna od glavnih atrakcija koju turisti obilaze. Vrlo je zivopisno.

Lepo je ziveti na ostrvu, jer sam slobodno vreme uvek mogla da provedem na plazi. Volela sam i da se kupam, sve do onog trenutka kada sam ugledala nekoliko kraba pa mi posle toga vise nije bilo toliko prijatno u vodi. 🙂 Glavna ulica, Circuit Avenue, je vrlo duga i puna raznih prodavnica u kojima mozete kupiti odecu, nakit i suvenire. Ima i restorana, ali su oni uglavnom na glavnom setalistu, pored luke. Najpopularnije jelo na ostrvu je jastog i generalno morska hrana. Jastog je dobar, ali sushi je jos bolji. 🙂 Svakako da mozete pojesti i dobar burger.

Neke moje preporuke bi bile restorani ,,Nancy’s”, ,,Sharky’s Cantina”, ,,Slice of Life”, ,,Fat Ronnie’s”, ,,Sand Bar&Grille” ako zelite dobar sushi i dezert u pekari ,,Back Door Donuts”.

Ostrvo je pretezno turisticko i vrlo luksuzno. Sezona pocinje negde zajedno sa praznikom 4. jula i traje do kraja septembra. I to ga cini veoma posebnim, jer su ljudi veseli, nasmejani, (a kako i ne bi bili, kada su na odmoru na jednom od najpoznatijih i najlepsih ostrva na svetu), stanovnici ostrva su, takodje, prijatni i uvek raspolozeni da ugode turistima. Poznato je i da predsednik Obama sa porodicom svake godine letuje na Marti. Videla sam njegovu cerku, Brus Vilisa, bila sam hostesa demonu Kolu iz serije ,,Cari” i dobila sam autogram od jednog igraca Red Soxa. 🙂

Ono sto je zanimljivo jeste da smo mi, Srbi, domaci na ostrvu. Ima nas bas mnogo i imamo cak dve srpske zurke u toku nedelje, koje su uvek dobro posecene. Zakon u Massachusettsu glasi da sve moze da radi do 1 ujutru, pa su zato afteri na plazama, u sumama i kucama obavezni. 🙂 Ima dobrih lokala u Oak Bluffsu, ali je veci izbor u Edgartownu, koji je vrlo blizu.

Ako nikada ranije niste imali priliku da vidite tvora, idite na Martu. Vole nocu da se setaju i ima ih svuda. Tek na kraju leta sam prestala da trcim kada ih vidim. 🙂 Koristice vam da znate da se plase aplauza, pa ako se budete nasli u nekoj nezgodnoj situaciji, znacete sta treba da radite. 🙂 Preko dana mozete videti veverice i zeceve.

I posle veoma kratkog vremena cete se osecati kao da ste oduvek na Marti, jer cete upoznati sve mestane i necete moci da prodjete ulicom, a da ne zastanete sa nekim od njih i pozdravite se.


Posao: FOH, hostesa, baser, fudraner, Sand Bar and Grille, Oak Bluffs
Iskustvo sa poslodavcem: Pozitivno
Opis poslodavca: Na kraju, kada sam sve sabrala, iskustvo je pozitivno. Od svog prvog dana sam radila kao hostesa i nekada kao food runner i busser i imala sam direktan kontakt sa ljudima, sto mi je mnogo znacilo za usavrsavanje jezika. Upoznala sam mnogo divnih ljudi, naucila mnogo o americkoj kulturi i na poslu sam uvek bila lepa i doterana. 🙂

Restoran ima i inside i outside siting, ali svakako da se ljudi vise opredeljuju da sede napolju na pesku sa pogledom na luksuzne jahte i okean. Ono sto mi je bilo najzabavnije jeste to sto je tamo potpuno normalno pozdraviti ljude u prolazu, pitati ih kako su i neretko zapoceti razgovor sa njima. I tako da sam ja veci deo svog leta provela na samom setalistu, suncajuci se i pricajuci sa prolaznicima. Stekla sam nove prijatelje, dobijala cvece od ljudi i jednostavno uzivala radeci svoj posao.

Sto se tice samih poslodavaca i restorana, ne mogu da kazem da sam bila narocito zadovoljna. Na ostrvo smo stigli 17. maja i trebalo je da pocnemo da radimo 21. maja, ali smo poceli tek nedelju dana kasnije, jer radovi u restoranu jos uvek nisu bili zavrseni. Taj period mi je dobro dosao zato sto sam mogla da se upoznam sa okruzenjem i ljudima, ali mi svakako nije odgovarao zbog novca. Ubrzo potom smo podnosili dokumenta za socijalni broj i mesec dana kasnije smo ga dobili. Do tada sam radila samo u Sand Baru.

Kao hostesa sam imala satnicu od $10, a kao food runner i busser $5 plus baksis, koji je bio jadan, ali sam verovala da je to tako samo zato sto sezona sto jos uvek nije pocela i da ce biti bolje kasnije. Imala sam dosta radnih sati i prekovremenog rada, sto su nam poslodavci uvek uredno placali. Drugi posao nisam trazila, jer jos uvek nismo imali fiksni raspored za celo leto, a i nasi poslodavci su nam rekli da se strpimo jos neko vreme, jer ce nas oni mozda zaposliti u nekom svom drugom objektu, posto su bili vlasnici rent-a-cara, bike shopa, benzinske pumpe i podruma pica u sklopu iste, perionice vesa, mini picerije i, da, kuca u kojoj sam zivela sa jos sedmoro ljudi koji su radili za njih je takodje bila njihova i placali smo $150 nedeljno.

Bolje da ne znate o kakvoj kuci je rec. Trebalo bi mi jos mnogo prostora da je opisem, a vec pisem roman. 🙂 Anyway, nekoliko puta sam odlazila u bike shop, prala sam bajseve i izdavala ih, isto za $10 na sat i receno mi je bilo da cu tu raditi celo leto. Od toga nije bilo nista, i dalje sam radila u Sand Baru, i dalje sam cekala svoj raspored kako bih mogla da pocnem da trazim drugi posao i tako je bilo sve do sredine jula, kada sam odlucila da stvar preuzmem u svoje ruke. Predlozila sam menadzerki da radim samo kao hostesa prve smene, svidjalo mi se a i situacija sa baksisem se nije znatno promenila (u sezoni sam imala oko $80, eventualno $100, u duploj smeni od 10 ujutru do 10 uvece, a servera je uvek bilo 5 i restoran je uvek bio krcat, sto znaci da sam puno radila za vrlo malo novca).

Uspele smo da se dogovorimo, te sam ja odmah pronasla jos dva posla i imala sam samo jedno popodne slobodno. Krajem leta se vecina servera Amerikanaca vratila studijama, tako da su se oslobodila njihova mesta i umesto da budemo unapredjeni mi, koji smo radili tu celo leto i znali smo sve o restoranu, serveri su postali ljudi koji su radili u rent-a-caru ili neki koji su imali malo dodira sa Sand Barom, ali su sigurno bili manje kvalifikovani od nas. I kada smo se pobunili, dobili smo ponudu da budemo trenirani za servere, ali sam ja vec tada bila umorna od nepravdi, uskoro ce kraj tako da sam izabrala da ostanem hostesa do kraja. I da, samo radnici u kuhinji su imali pravo na besplatan obrok, dok smo mi ostali placali 50% jeftinije. Pa kada izracunate da je moj paycheck svakog petka bio $280, nedeljna kirija $150 i svakog dana sam jela u restoranu, jer nisam imala vremena da kuvam kod kuce, a jelo u proseku $10, skoro da nista nisam zaradila na prvom poslu.

A to, ujedno, govori o tome koliko su poslodavci pametni i pravi biznismeni. 🙂

I konacno stigosmo do zakljucka. Sada, kada je sve proslo, mogu da kazem da sam im zahvalna sto su mi ponudili posao i pomogli mi da odem i zivim na tako lepom ostrvu. Bili su korektni sto se tice placanja. Nisam imala nekih vecih problema sa njima. Znali su i da mi izadju u susret kada je u pitanju placanje kirije. Na dan otvaranja je bila privatna zurka za policajce, gde se sluzio jastog, i na kraju dana smo mi devojke dobile po jednog jastoga i neke skoljke od gazde. All in all, kao i svuda, bilo je i lepih i manje lepih stvari. I nijednom se nisam pokajala sto sam radila tamo, jer su me upravo te, manje lepe stvari ojacale i naucile mnogo cemu.

A evo i najsmesnije scene u toku celog leta. U subotu uvece sam radila kao hostesa u drugom restoranu i na veceru su dosle dve zene iz Njujorka. Svi stolovi su bili zauzeti, te sam ih stavila na listu cekanja i u medjuvremenu smo caskale i upoznale smo se bolje. Vecerale su i otisle kuci zadovoljne. Sutradan ujutru sam radila kao hostesa u Sand Baru, kad evo njih dve! Prisle su, javile mi se i nastavile da setaju. Od 5 sati tog dana sam radila u butiku, taman sto sam stigla na posao, kad njih dve na vratima! Zastale su, pogledale su prvo u mene, pa zatim jedna u drugu i onda smo tako pocele da se smejemo da su nam suze isle! Posto nikada ranije nisu cule za ovaj program, objasnila sam im kako funkcionise i da nisam jedina koja radi vise poslova. Nezaboravna situacija i za njih dve i za mene! 🙂


Znam, raspisala sam se, ali samo iz razloga sto i ja, kada sam istrazivala o iskustvima drugih, sam volela kada naidjem na detaljan tekst ili dug snimak na youtubeu, jer su mi mnoge price pomogle. Rekla bih samo jos koju zakljucnu rec o mojoj USA.

Krajem jula sam pronasla jos dva posla, kao hostesa i busser u jednom restoranu i u butiku. Na pocetku leta sam radila i housekeeping. Krajem leta sam uspela i da radim ketering na jednom vencanju. I poslednjih par nedelja sam radila u jednom burger baru. Ako ste ispratili moju pricu, znate da dugo nisam uspela da nadjem drugi posao, jer sam bila naivna, verovala poslodavcima i dopustila da mi vreme prodje. Ali, kao i uvek, i to je imalo svoj razlog. Jer da sam nasla drugi posao, imala bih finu svotu novca vec sredinom leta i sigurno ne bih pocetkom septembra trazila jos jedan, cetvrti ili peti posao po redu, vec bih sacekala da zavrsim na ovim ostalima i isla bih da putujem. Ali ja sam zelela da radim jos malo dok je sezona, nasla posao cashiera u burger baru, odlicno se pokazala i dobila ponudu od vlasnika da dodjem i ove godine! 🙂 Malo sam putovala, jer sam novac namenila za neke druge stvari, ali se zato nadam da cu ici ove godine. 🙂

Zelim vam svima srecu u Americi!!!
I upamtite da onaj ko hoce da se snadje, snaci ce se.
A i kada vam se cini da vam ne ide sve od ruke, znajte da to tako mora zarad neceg boljeg!

Share.

Autor: Jovana Vračar

1 Comment

  1. Odlican tekst i fino si opisala. Oduvek sam bila skepticna i samim tim se nikad nisam odvazila da krenem put Amerike. Price koje sam slusala, ranijih godina nisu bile prijatne, a na recimo 10 iskustava jedno do dva su bila pozitivna. Tako da mi je jako drago kad procitam ovako nesto, gde su ljudi zadovoljni i gde su se prema radnicima odnosili kako zasluzuju.

Ostavite komentar

Sviđa ti se Martha's Vineyard, MA ?
American Adventure ima ponude u tom mestu