Deli Counter, Hyannis, Karavan Travel

1

Godina putovanja: 2010
Agencija: Karavan Travel
Iskustvo sa agencijom: Neutralno
Bio sam razocaran sto se tice organizacije. Ponudu sam dobio jednu i to sredinom aprila iako je bila neka prica da se moze birati izmedju poslova…ponuda mi se nije dopala jer je bila rec o trajektu i u kontaktu sa agencijom i predstavnikom u NYC Interexchange dobio sam odgovor da ukoliko odbijem ponudu mogu ispasti sa programa jer najverovatnije nece traziti druge poslove posto je ovaj bio “u skladu sa prijavom” iako ni na vrh pameti mi nije bilo, niti je neko napomenuo da se moze raditi na trajektu!!!


Lokacija:Hyannis, Cape Cod, Massachussets
Iskustvo sa nalaženjem dodatnog posla: Negativno
Mesto je bilo relativno malo ali je bilo dosta desavanja…sto se tice drugoga posla mesec dana sam trazio i to skoro svaki dan, moze se naci ali je pitanje datuma dolaska. ja sam dosao 8 juna sto je bilo relativno kasno i vecina poslova je bila pokupljena jos krajem maja. kao 2nd job sam radio u Burger Kingu. Za one sto vole nocni zivot ima nekoliko barova tj pubova, ulaznice po 10-20$. Ljudi u mestu su pa kao i u celoj americi neki super druzeljubivi a neki totalno hladni. Sto se tice klime je mediteranska i ima dosta vlage i magle u jutranjim satima pa za one sto imaju problema sa astmom i slicno moze im biti bas tezak boravak tamo.


Posao: Deli counter worker, Centerplate(nekadasnji Boston Culinary group) na Steam Ship Authority vessels
Iskustvo sa zaradom: Pozitivno
8$, tips je bio zabranjen ali se moze uzeti prosek za celu sezonu dnevno je oko 10$, mesecna zarada 1600$


Dodatni komentar/savet/napomena:
Posao koji smo dobili je bio na Cape cod-u u mestu Hyannis. Radili smo na Steam Ship authority vessels(trajekt koji je cirkulisao na relaciji Hyannis – Nantuket), pozicija snack Bar na brodu. Savet svima koji idu na nantukcet, nemojte cekati da kupite nesto na brodu posto je preskupo I bzvz! Dolazak u NYC Nakon sto smo sleteli na JFK uputili smo se u dugacke redove gde se cekalo da se prodje USCIS I odobri ulazak u zemlju. Jedan decko iz MK je bio zaduzen da okupi grupu I pozove prevoz za sve ucesnike programa sa leta da nas odveze do NEWYORKERA gde smo imali uplacena 2 nocenja. Okupili se svi ispred terminala I dosao je jedan manji mini bus da nas pokupi…nazalost u mini busu nije bilo mesta za sve sa leta pa smo nas cetvoro izvisili I cekali sledeci bus kojim je upravljao neki ludi kinez. Nakon voznje od nekih dobrih 30-tak min ili vise stigli smo ispred NEWYORKERA. Tamo nas je docekala neka devojka mislim iz Litvanije ili tako nesto, I objasnila procedure sta I kako. Potom smo svi dobili kljuceve od sobe I uputili se do njih, kvaka je bila u tome sto niko nije mogao da bira s kime ce da boravi u sobi nego je to bilo unapred odredjeno. Jas am zavrsio u sobi sa 2 decka iz Bosne I jednim iz Makedonije sa kojim sam trebao da delim krevet, posto su sobe sa bracnim krevetima. Devojka je dobila sobu u kojoj su boravile 3 ruskinje I jos 1 rus koji je bio decko jedne od te tri devojke. Nastao manji haos oko toga posto smo ocekivali da cemo bar deliti sobu ali od toga na kraju nista nije bilo. Ona cura kada je dosla u sobu vec su svi spavali, I pita ona okupante sobe gde joj je krevet, kad na to decko ustaje iz kreveta I kaze evo ovo je tvoje mesto ja sam ga samo grejao…znaci cirkus. Onda je rus krenuo u pregovore kako bi mogao da ostane sa devojkom u sobi a ja da se negde iskombinujem sa mojom. Tu mi pregovarali, hteli neki razmestaj da napravimo ali nije islo I tako ona zavrsila sa nekim totalnim strancima a ja 20 tak spratova vise sa gore pomenutom ekipom. Hotel je stvarno vrh …ali da se deli bracni krevet sa strancem to bas I nije fora. Decko iz MK sto je spavao pored mene je bio malo krupniji tip koji je hrkao ko pravi medved, plafon se kidao od tih krika. Naravno od spavanja nije bilo mnogo , iako smo stigli kasno negde oko 12 u sobe ja vec u 5 morao da ustanem posto je to bilo nepodnosljivo. Decko se mlatarao na sve strane nije mogao da se zadrzi na svojoj strain kreveta jbg…Tako ja ustao, istusirao se I oko 5h odlucio da prosetam ulicama New Yorka. Moram przinati to nije bila moja najmudrija odluka. Zvao devojku da vidim sta ce ona, I ona mi se kasnije pridruzila u potrazi za dobrim doruckom. Sisao ja do recepcije kad ono 4 krupna afroamerikanca se nesto sprdaju…ja im prisao da ih pitam da li je ok da se pije voda iz hotela I gde ima obliznja prodavnica da se kupi flasirana I jos neke grickalice. Oni se nasmejali I kazu “ sir, that Is not the smartest thing to do, I would suggest />to whait atleast until 7am” ja reko daj pusti ti mene tvojih saveta, nego reci gde da idem. Uputio on mene do prodavnice koja je bila mozda 100m od hotela. Izasao ja na ulicu kad ono samo vidis narod po coskovima…klasicne geto bande. Jbg nakon kratkog razmisljanja ja odlucio moram kupiti vode I hrane posto je voda u hotelu nepreporucljiva za pice. Dosao do prvog semafora kad ono grupa od nekih 5-6 crnaca me saceka I krenu dobacivanja “yo whiteboy, come here I want to talk to you” ja se tu preskeao I nastavio dalje, reko nije sigurno dobro kad ti kazu “white boy” u 5 ujutro kada nema nikoga na ulicama sem ludaka. Presao semafor na drugu stranu ulice gde se nalazila ta prodavnica a tamo stoje neki hispanci, naravno isto geto style I dobacivanja. Ja se lepo neobazirujuci mnogo na njih uspeo dokopati prodavnice. Usao, pitam zenu sto radi na kasi jel bezbedno se ovako setati kada su geto manijaci na coskovima…kaze ona pa poprilicno nije ali kad se mora onda se mora. Razgledam ja malo cene I sta mi treba kad me umalo slog nije strefio. 1.5 vode je bila 3.75$ cips 2.5$ ono sve skupo, ali silom prilike kupio osnovno sto mi trebalo kada ono na kasi 10$ na nista. Odgegao se ja drugim putem nazad do hotela da zaobidjem one bande I stigao ziv nazad. Tu blejao u Lobiju jedno vreme I onda se skontao sa devojkom I otisli na dorucak u mc koji je daleko bio bljutav sa onim njihovim egg mc’muffin sendvicima I ostalim sranjima sa jajima. Taj dan u 9 je usledila orijenatcija u congresnoj Sali hotela, ispricao je Kevin sta je imao I podelio plan puta za svakoga, nakon toga usledila prijava za SSN. Ovo se naravno sve odvijalo u hotelu. Po zavrsenoj orijentaciji mi se skontali sa nekom ekipom iz MK I sa njima proveli prvi dan u NYC u obilasku. Dan je bio fenomenalan, videli svasta onako puni utisaka…I dogovorili se mi kao ljudi sa ovih krajeva, ajmo uvece po rakijici. Ja poneo litar I oni imali nesto, mozda mi je ostalo 2 dcl u flasi za predstojece dane na lokaciji poslodavca. Zavrsio se I taj dan, I sutra ujutro u 7 smo isli do Porth authority bus station. Naravno kupili karte prethodini dan I javili se poslodavcu da stizemo. Dok smo stigli do stanice od hotela ima jedno dobrih 8 blokova I sa svim koferima je bila vrlo dobra jutarnja fiskultura. Tu je usledilo putovanje od 6 sati do nase destinacije CAPE COD, mesto HYANNIS. Dolazak na odrediste Hyannis Po dolasku na stanicu u Hyannis docekao nas je jedan brazilac koji je radnik kompanije…tip je 2×2, znaci gromada od coveka. Bio je vrlo stedljiv na recima. Ubacio nam stvari u kombi I mi se potrpali sa njime u kabinu. Odvezao nas je na dok u luci gde smo upoznali menadzerku koja nam je rekla par reci I dala kljuceve od smestaja. Brazilac nas je odveo nakon krace voznje do smestaja istovario stvari u dvoriste I dao nam po kesu kao lunch paketa. U tom dvoristu je bilo 2 kuce I koliba. On nas lepo smestio u kolibu, ono haos. U kuci koja je bila do puta je bila bas prostrana ali stara I tu je vec bilo 10-tak studenata koji su stigli pre nas. Mi smo isto trebali da delimo kucu sa njima ali posto su ameri kao narod debili poslodavac je pogresno protumacio datume koje su tajlandjani stavili za depart date. I umesto da odu kuci u junu oni isli tek u julu I tako ja I devojka I jos jedan par iz Bugarske zaglavili u kolibi koja je 10×10 mozda. Nisam ocekivao da ce da bude Hilton hotel ali ono je bila rupa teska. Sa vrata se ulazilo u malu kuhinju I dnevni boravak zajedno, sirina je mozda bila 6m. Koliba je mirisala na strao trulo drvo, zagusljiv vazduh, misije izlucine, a prasinu si mogao lopatati. U toj kolibi je bilo 2 sobe, jedna za nas, a jedna za par iz Bugarske. S tim da su oni stigli pre nas oni su odabrali nesto bolju sobu sa vratima. A nasa naravno da vrata nije imala. Soba je bila velicine da stane bracni krevet I to je to…koferi nisu stali u sobu znaci haos. Imali smo jedan mali orman vise tipa kao police I jedan veci koji je delio 2 sobe. Iz jedne sobe se moglo kroz orman uci u drugu. Naravno nakon sto sam otvorio taj razdelni ormar umalo da nisam dobio slog, to je smrdelo na govna…znaci gore od gradskog wc-a. I naravno imali jedno kupatilo koje je bilo srednje zalosno,bilo je vrlo malo sa jednim tusem,celo kupatilo je imalo tepih koji je od silne vlage uzasno smrdeo a na zidu su setali mravi. Ja revoltiran totalno gde su nas smestili cekao da se vrati menadzerka sa posla (ona je zivela u onoj vecoj kuci sa ostalim studentima) da probam nesto da resim. U medjuvremenu upoznali par iz Bugarske koji su bili super smesni…decko je neki utripovan fudbaler koji nije mnogo pricao nego samo pustao zvuke ko krave na stadu. Tu nesto mi raspravljali oko uslova gde su nas smestili I da nadjemo neko resenje. Stigla menadzerka negde oko 3pm I ja odmah rafal na nju za sve sto ne valja, ona se tu nesto pravdala da nije ona kriva nego zena koja nas je zaposlila jer je RETARD. Menazderka se zvala inace Christie…htela je da izadje u susret I ona odmah donosi cekic I eksere da nam napravi neki mehanizam da kad je neko u wc-u da moze da se zakljuca da ne bi bilo upadanja. Naravno u wc je svako mogao da udje iz svoje sobe. Ona tu nesto napravila cisto da se prezivi…ja reko jbt daj nemamo ni vrata kako cemo msm ipak. Kaze ona evo odmah cu ja to resiti. Ja se ponadao ona ima vrata u supi negde pa da se stave…kad ona predje u drugu kucu I donosi jednu plavu plahtu I zakuca nam na vrata I kaze evo imate sad bar zavesu…znaci uzas. Naredni dan smo ilsli u sediste poslodavca koje je bilo 40-tak km od Hyannisa u mesto zvano Mashpee. Ta prva noc u kolibi je bila uzasna, napolju padala kisa, hladno oko 10 stepeni I naravno nema grejanja. Sta reci sem das mo se smrzli I da nam je jedina uteha bila preostala rakija od NYC. Noc je bila duga I hladna u sobi u kojoj ni prozor nije mogao da se zatvori…sama cinjenica da sam imao jedno 3 majice + duks I jaknu na sebi govori o uslovima te rupe. Svanulo je I jutro narednog dana, sto je bio vrlo lep prizor nakon neispavane noci. Naravno kisa nije ni tu izostala ali bar je temp skocila. Pokupila nas Christie kolima I uputili se u bazi…tu ja odmah nju agresivno napao za ovo sto nam rade I trazio izlaz…ali nije bila od velike pomoci, jer je bila u fazonu nisam ja kriva, sta ste uopste dosli samo mi sad pravite problem. Toliko o gostoprimstvu amera…dosli mi do baze I upoznali zenu koja je bila odgovorna za ceo haos koji je nastao. Sta reci kada joj je na celu pisalo da je glupa I nesposobna. Tu opet ja rafal, pretnje I ostalo…da bi se ona mutavo vadila I izjavila, pa nije valjda tako losa bila noc. Znaci ima srece sto nisam ustao I zalepio joj samarcinu. Pa u nadi da pomogne trckara po skladistu I nadje nekog brazilca sto tamo radi I zna da ima kucu sa sobom viska pa kao da nam izda. Naravno za onu supu su trazili 85$ nedeljno + deposit od 200$( ista cena ko I za vecu normalniju kucu). Dosao brazilac rekao sta ima ali kaze kod njega je 110$ nedeljno, meni mrak na oci. Tu sa tom retardiranom zenom Lora, potpisivali hrpu papira, pravili photo ID za brod, dobili uniforme I paketice sa hranom I pravac nazad u Hyannis. U povratku nas vozio brzilac da nam pokaze svoju kucu koja je bila super u odnosu na nas prvobitan smestaj ali je bila dobrih 5 km od posla sto je odmah diglo uzbunu. Naravno busevi ne idu prema doku tako da ostaje samo peske ili biciklama. Naravno nisu imali ni bicikle za nas jer su tajlandjani ostali duze. Silom prilike vratili se u supu. Zove gazda I kaze hoce da prica sa nama na telfonu, presao ja u drugu kucu gde je bio telefon I ide pregovaranje. Matori seronja je hteo da naplati punu cenu + depozit za supu ali kada je shvatio da se samnom ne moze zajebavati onda se bacio u cenkanje. Kaze on dobro ajde smanjicemo na 70, a ja sve drsko ga spustam do betona, dosao on do cifre od 50$ za nedelju dana, e tu mi prekipilo I oterao ga ja onako kulturno u tri lepe materine. Posto sam znao da poslodavac nece nista nam izaci u susret ostali smo sami u govnima. Razmisljao sam o kontaktiranju IEX-a da nam asistiraju posto je ono nehumano ali nakon kraceg razmisljanja sam skontao da I njih boli kurac posto su bugari zvali vec bili. Krenuo ja sa devojkom u obilazak mesta u nadi da ce nam se sreca osmehnuti I naci nesto. Inace koliba nam je bila oko 2-3 km do posla. Krenuli mi pesice da vidimo kako da dodjemo do radnog mesta sutra…usput ugledali nekoliko ulica nize veliki narandzasti papir prikovan za drvo I kaze “ YARD SALE 7-11 june”, ostalo je na tome da cu se vratiti tu kasnije. Otisli videli gde je luka I kakvi su brodovi na kojima cemo raditi, otisli do prodavnice da kupimo vode, posto je ona u kolibi I kuci bila ko iz kanalizacije otprilike. Naravno dusu sam ostavio dok sam odvukao bunt vode od nekih 10-tak litara par kilometara do kuce ali posto je novca bilo sve manje morali smo stedeti gde god smo stigli. U medjuvremenu taj dan smo Imali I odlazak u obliznji test centar za drogu. To je bio jedan od zahteva da se radi na brodovima SSA. Naravno I tu je trebalo platiti 50$. Prosao jos jedan uzasan dan u Americi. Naredno jutro devojka otisla na posao a ja u potragu za boljim zivotom. Otisao do one garazne rasprodaje da nadjem makar bicikle. Kuca gde se to odrzavalo je bas bila solidna, dovoljno je reci da je 100 puta bolja od kolibe I one vece kuce gde su bili ostali studenti. Sreca moja bila jedna bicikla naprodaj…cena bila 40$ ako se dobro secam. Tu ja poceo da se cenkam, ispricao babi sta trazim I da li zna nekoga za jos jedan bajs I neku sobu za rentiranje. Kaze ona ima jos jednu biciklu u podrumu, otisao ja da vidim, ono bila je stara u raspadu ali nakon malo popravke bi bila super za devojku. Nakon 20 tak min caskanja sa babom sam joj otkupio 2 bicikle za 30$ sto je ravno sa nemoguce, posto se jedna rentirala u motelima za 90$ za celo leto. Tu meni baba ispricala da ima 1 sobu praznu pa da pogledam da li bi nam odgovarala. Naravno bio sam spreman na sve samo da pobegnemo iz onog zatvora budji, smrada I prasine. Po ulasku u babinu kucu zaskocila su me 2 Boston teriera koji zive sa njom u kuci, to je domah bio veliki minus ali sve je bolje od rupe. Pokazala mi sobu, koja je bila bas super samo je trebalo pospremiti I izbaciti silne kutije I sve sto je baba skladistila tamo. Ja se dogovorio sa njom da cu navratiti poslepodne sa devojkom da pogledamo zajedno pa cemo da pricamo. Dosli mi par sati kasnije, ono devojci super, pogotovo sto baba ima kerove a cura ih obozava. Tu se mi dogovorili da cemo da uzmemo, samo je potrebno da ja poradim na sobi da sto pre izbacim visak. Sutradan se ja vratio do babe da ispraznim sobu da je spremim za nas dolazak. Usledilo je tu u par navrata I pregovaranje oko cene…baba trazila 0 $ mesecno sto je nama bilo mnogo I nakon par mojih drskih poteza po njenoj nevidjeno prljavoj kuci napravio sam deal da nam da za 135 nedeljno + nase odrzavanje kuce, tipa spremanje itd. I tu je pao deal, sredio ja sa babom da dodje kolima do kolibe da pokupimo stvati I selidba to je bio prva dobro prespavana noc nakon sveg haosa sto smo imali prvih dana. Poruka za sve buduce ucesnike, ne dajte da vas gaze I ucenjuju poslodavci sa smestajem ili bilo cime drugim sto nije u skladu sa nekim normalnim uslovima. Ako se borite za sebe ne moze vam biti lose! Eto ovo je bilo ukratko o prvim danima u Americi I vrlo losoj organizaciji. Prvi dan na poslu Svanulo je jutro prvog radnog dana. Seo sam na biciklu I krenuo ka poslu. U kratkoj voznji koja ja predstojila sam razmisljao sta me ceka kada dodjem na dok, u isto vreme je bilo neko zadovoljstvo ali I strah jer sam krocio u nepoznato. Pomalo me brinula I cinjenica sto cu raditi na trajektu. Na doku sam bio ko izgubljeni pas dok nisam ugledao menadzerku Christie koja me je otpratila na brod. Dosao sam do moje radne stanice gde me je prvi dan sacekala jedna amerikanka koja je vec na prvi pogled delovala pomalo ludo, zvala se Britney a na brodu je bila poznata kao “Queen of Eagle”, kasnije je cemo o njenom nadimku. Na kasi van snack bara je bila devojka iz Srbije Dunja. Sve sto je bilo da se nauci o poslu je bilo relativno lagano, tipa koje sastojke treba staviti u sendvice, kako se menja bure za toceno pivo i slicno. Jedina kvaka je bila u tome sto niko nije hteo da se potrudi da lepo objasni kako sta ide, nego su vecina bili u fazonu jao evo jos novajlije ko ce sa njima da se maltretira. Posto je to bio pocetak Juna posla nije bilo previse pa je bilo i vise nego dovoljno vremena da se seckam po brodu i izvidim gde se sta nalazi. Kada se trajekt nasao na pola puta to je bio istovremeno fenomenalan i zastrasujuci prizor. Dokle god je dosezao moj pogled sve sto sam mogao da vidim jeste bilo mocno prostranstvo Atlanstskog okeana. Taj dan bio pomalo tmuran i oblacan posto se spremala kisa kao i prethodnih dana pa je to sve dodalo perspektivu toj situaciji. Talasi nisu bili veliki i plovidba je bilo dosta mirna. Po pristizanju trajekta do okuke gde se nalazio svetionik na Nantucketu izasao sam na palubu broda da vidim sta je taj Nantucket o kome su tamo svi pricali. Ja sam ocekivao neko fenomenalno ostrvo posto je bas popularno izletiste medju amerima ali sam bio razocaran. Pored doka gde je pristao brod je bilo manjih drvenih kuca, jedan yach klub, nekoliko restorana i to je bilo to. Odlucio sam da za naredne slobodne dane sto budem dobio da dodjem da ispitam malo sta ima na ostrvu. Tu je usledilo iskrcavanje putnika i ukrcavanje novih i plovidba od 2 sata nazad za Hyannis. U jednoj smeni na tom brodu se odradi 2 kruzne plovidbe. Ono sto me je zaista iznenadilo prvih dana na poslu je bila druzeljubivost musterija na brodu. Posto su svi radnici imali name tag na kojoj se nalazilo ime i drzava radnika iz koje potice musterije su znali da smo internacionalni studenti. Tih prvih dana sam upoznao jednog gospodina Briana sa kojim sam se dosta cesto sretao na brodu. Bio je vrlo zainteresovan da cuje nesto vise o mom poreklu, zivotu u Srbiji, cime se bavim i slicno. Meni je to bio pravi kulturoloski sok pogotovo sto u Srbiji vlada misljenje da su amerikanci vrlo hladni ljudi. Brian je bio radnik u vodovodu na Nantucketu i dosta toga mi je covek vec na prvom susretu ispricao o sebi i svojoj porodici. Tokom leta sam zaista dobro upoznao Briana a i on mene, i rekao je da ako ikada bude imao prilike doci ce da poseti Srbiju. Imao sam jos dosta poztivinih iskustava sa amerikancima koji su bili radnici na ostrvu ili su samo dolazili kao turisti i zaista dobar procenat njih su zaista druzeljubivi i prijateljski nastrojeni ali naravno uvek ima i onih sto idu u prilog nasem shvatanju americkog naroda: hladni, odbojni, nadmeni, bez manira, nevaspitani i glupi. Imao sam dve vrlo neprijatne situacije tokom leta. Jedan momak koji je bio je radnik na gradjevini i ulicni bokser se od prvog kontakta samnom ponasao kao prava bitanga. Vec po dolasku na brod je bio malo pripit, a u drzavi Massachusetts postoji Marytime law koji je zakon o sluzenju alkohola na plovilima. I jasno kaze da ako server tj. Ja imam pravo da odbijem da usluzim musteriju posto ja mogu odgovarati pred zakonom ako se neko zbog alkohola povredi na brodu ili po dolasku na dok. Znao sam da plovidba nece proci mirno…spremalo se nesto lose u vazduhu. Nosio je neke kao zajebane naocare i jos je ono tip gromada od coveka. Ja da mu naplatim sta je narucio kad on meni “Dont look at me like that…i am going to brake you like a twig” a u tu sam popizdeo, ja njemu lepo objasnim gde je njegovo mesto na ovome brodu i ako nece da ga saceka marica na doku da smiri svoje gangsterske strasi. Majke mi mile u nekoliko trenutaka sam mislio da ce da me zalepi za zid posto je bas delovao ludacki. Sreca imao je par drugara sa sobom koji su ga pokusavali malo ohladiti ali naravno i oni su bili pripiti ali nisu bili bas toliko nenormalni ko ovaj. Odu oni svi ali znao sam da ce doci jos da kenjaju nesto. Naravno bio sam u pravu, vratio se on jos malo da se pravi huligan i trazi pivo. E naravno da od piva nije dobio nista posto je bio odvaljen ali tenzija se mogla seci u vazduhu. Kaze on meni “ i can feel your negative attitude towards me” ja na to, naravno kada se ponasas kao kreten. Cak me zvao na palubu ispod na boks mec izmedju nas dvojice ali ni od toga nije imao nista…nego sam lepo obavestio pomocnika kapetana o ludaku pa neka se on raspravlja sa njime. Pred kraj plovidbe je cak dosao da se izvini za svoje seljacko ponasanje i onda je poceo da prica kako je to zbog njegovog nacina zivota i ulicnih tuca. Tu se mi kao rukovali i sreca otisao je. Druga losa situacija je bila negde sredinom leta kada su dosli neki teski seljaci iz Vermonta. Radili su na ostrvu kao putari i nosili su celu svoju opremu na brodu. To je bila najveca porodica seljaka koju sam ikada video. Otac je imao oko 50-tak godina i 3 sina koji su od 18 pa do 30. Kada su se popeli na brod toliko su zaudarali da ih je covek mogao nanjusiti sa doka. Naravno kao da hranu u zivotu nisu videli, navalili su na sve sto su videli ko lesinari na strvinu. Od sendvica do kolacica i grickalica, znaci stali su u red, sve su pootvarali sto su uzeli i dok su dosli do kase skoro su sve i pojeli…ono prica sa tobom a izlecu mu komadine hrane iz usta. Zivi haos…naravno obrnuli su oni koji krug i sigurno za tu jednu plovidbu napravili racun od oko 200$+. Probali su vecinu stvari sto se prodavalo a pivo su pili ko gusari. Naravno ne bi bili seljaci da ne krenu sa dobacivanjem neukusnih opaski i sa svojim kretenskim ponasanjem. Otac im je jos bio najnormalniji ako se to uopste moze reci medju 4 ludaka. Prozborio sam koju sa njime i odmah je on meni objasnio koji sin je od koje zene (ipak ih je bilo nekoliko) i zasto je svaki od njih lud na svoj nacin. Matori me pozvao da radim na farmu zvecarki u Vermontu, znaci lud je do bola a sinovi mu ocito imaju posledice od par ujeda posto im je nesto otislo na mozak. Ostavili su iza sebe pravi svinjac, od smeca pa do hrane…mislim da bi svinje u oboru bile kulturnije od te grupe seljaka. Tada sam shvatio zasto se u filmovima uvek pojavljuje izjava “Thoose hillbillys from Vermont” ili “rednecks”, a to u prevodu znaci teske seljacine. Ajde da prozborim koju o samom poslu i manama rada za tu kompaniju. Posao je u principu bio bas lagan, recimo u smeni od 8 h radilo se u spicy sezone mozda 3 h a inace oko 2h a ostatak vremena sam provodio druzeci se sa posadom, kolegama na poslu i musterijama. Posao je prosto idealan za one koji nemaju nameru mnogo da zarade i ne vole da rade. Pocetak svake smene se sastoji od toga da radnici iz centrale kompanije koja je u Mashpee kamionom donesu narucenu robu za taj dan, i onda zadatak radnika jeste da sve stave na svoje mesto. Nekada je to stvarno jako dosadan deo dana pogotovo kada je spic sezone onda su narudzbe jako velike pa i radnici iz prethodne smene a i ono sto dolaze da rade svi ucestvuju u raspakivanju robe. U medjuvremenu radnici sto dolaze da zapocnu svoju smenu treba da se “clock inn” u kasi da se zabelezi dolazak na brod i pocetak radnoga vremena i onda u zavistnosti od toga na kojem brodu se nadjete iz flote dobijete svoju kasu. Tu usledi prebrojavanje novaca, raspremanje sitnisa i smena moze da pocne. Naravno novi putnici se vec ukrcavaju i vremena je jako malo da se sve to odradi, i dok se osvrnete oko sebe vec su dugacki redovi posto su svi gladni i zeljni da zapocnu svoj odmor troseci novac na brodu. Po zavrsetku smene sve je potrebno oprati od parnih lonaca gde se drzi supa i americki cili, ocistiti radno podrucje i zatvoriti kase. To je najbolji deo dana kada se zatvara. Ono sto je vrlo negativno kod ovoga poslodavca jeste sto oni ne dozvoljavaju da radnici izbace teglu za baksis sto je tamo vrlo uobicajena pojava, nego kompanija ima svoje male polu limene posude za baksis i navodno sve sto se prikupi ide u dobrotvorne svrhe. Prvih par nedelja sam izvideo situaciju i doneo sam odluku da necu dozvoliti kompaniji da me peljesi za ono sto kupci daju za moju uslugu. U zavisnosti skime sam radio sam znao da li su korektni da nece cinkariti sefovima i onda lepo izbacio posudicu ubacio malo sitnisa da dam podsticaj musterijama da i oni ostave nesto. Na kraju smene sa tom osobom sam podelio baksis za dan i u principu iz tog novca sam placao nedeljni smestaj. Naravno bilo je dana kada se skupilo samo 10 tak dolara ali bilo je dana kada je bilo i 50$ po glavi, naravno to je u veliko meri zavisilo od broda na kome se radi. Plovila “Nantucket i Eagle” su bila manje unosna posto tamo voznja traje 2 h i musteriji su nazovimo niza klasa dok na plovilu “Iyanhough” gde je voznja trajala 1 sat su dolazili ljudi vise klase i uvek su vise ostavljali. Naravno kao pravi balkanac nisam dozvolio birokratskim glupostima da mi se nadju na putu. Dok su svi zagazili u prvi mesec na poslu svi su uzimali baksis sa strane…naravno uvek smo nesto ubacili i za dobrotvorne svrhe, najcesce je bilo puno penija. Imali smo dosta kolega koji su bili 50+ godina pa cak i jedan gospodin od 77 godina koj, svi puni para ali i oni su nazovimo “krali” baksis sa strane. Najlosija strana posla je bila ukoliko je neko trebao da radi na “Eagle” posto je to znacilo u vecini slucajeva da mora da noci na ostrvu. Smena je pocinjala u 13:30 a sa broda bi taj nesretni radnik sisao narednog dana u 13:45. Tj. on bi svoju smenu zavrsio uvece u 22:15 i to na Nantucketu gde bi morao da prenoci. Posto je kompanija imala sredjen smestaj za radnike na ostrvu i taksi koji nas je prevozio od doka do smestaja je bila recimo olaksavajuca okolnost. Nekada bi taksiste cekali i po 20- tak min ali u vecini slucajeva su nas vec cekali na doku. Nakon dolaska u smestaj prvi zadatak je bio da se javi narudzba za naredno jutro, i nakon toga je bilo pravac na spavanje. Naravno spavanja tamo nije bilo mnogo posto je dosta zagusljivo bilo ali i koji sat je znacio dosta da bi se prezivela naredna smena na brodu. Radni dan na ostrvu za nas je pocinjao pre 5 ujutro. Svaki put je procedura da pre 5h neko od nas (uvek nas je bilo dvoje) treba da se javi u bazu da smo se probudili, ukoliko bi to izostalo tacno u 5:00 bi stigao poziv iz baze da nas probude. Taksi nas je cekao uvek ispred smestaja i vec u 5:30 smo bili na brodu. Onda opet sve iznova, otvaranje kase, kuvanje kafe i postavljanje supe, corbe i ostalo. U tu ranu zoru svi smo bili ko isprebijani, kafa na brodu je bila bljutava ali nakon par meseci i ta kafa je imala vrhunski ukus. Naravno putnika je bilo na brodu vec oko 6:20 tako da pocinje usluzivanje. Dok covek doceka da zavrsi smenu u 13:45 je spreman da ubije nekoliko musterija, ameri su po prirodi glupavi, debeli, smotani i prljavi. Kada se nacrta nekoliko desetina idiota covek vise psihicki ne moze to da podnese a naravno pravilo je uvek smesak i budi fin. Meni kada je vise prekipelo ja sam se na musterijama istresao najstrasnije. Bio sam ko ogledalo nako prvog meseca, kako se musterija ponasala prema meni tako i ja. Znaci ako je fin i lepo razgovara, ja cu istom merom vratiti ali ako je drzak onda sam cak i gori od njega. Starije kolege su mi rekle da nakon par meseci ce mi narasti debela koza na obrazu i da ce sve sto idotske musterije zahtevaju samo skliznuti sa mene. Naravno tako je i bilo, ne moze se na takvome poslu nista licno shvatiti posto je takva dinamika i normalno je da ce covek od hiljadu ljudi sto vidi u toku dana imati bar 20-tak idiota. Nakon tog perioda meni je postalo zabavno da se smejem musterijama u lice na glupe izjave, da ih ismevam i spustam do crne zemlje kada zasluzuju. Pravilo koje vazi jeste “don’t take shit from no one, especially from an ass costumer”. Svi koji su se rukovodili time su se super zabavili na racun debilnih musterija. Od ispada kupaca je bilo svakakvih, jedna zena je dosla da naruci caj…vrela voda se drzala u kanisterima u snack baru i kada bi usluzili musteriju dali bi joj casu vrele vode i filter kesicu sa cajem. Naravno da ima ljudi kojima to zvuci jako komplikovano kako da naprave caj. Ta zena je bila toliki moron da je uzela filter kesicu sa zastitnim pakovanjem i ubacila u vrelu vodu. Vratila se ona nakon 10-tak min i kaze prodali ste mi pokvareni caj. Tamo je kupac kralj i vasa je obaveza da pokusate da usrecite musteriju pa cak i da joj date novi prozivod. Kolega na poslu je otvorio casu i ugledao zapakovanu kesicu u vodi, znaci to je bilo takvo ismevanje i sprdanje da tako nesto jos video nisam. Pitali smo cenjenu musteriju da li treba da joj napisemo recept kako se pravi caj…naravno musterija posramljena je otisla na svoje mesto i vise se nije vracala. Bilo je i onih sto su bili jako nespretni i narucili 4 puta zaredom toplu cokoladu i svaki put je prosuli po brodu…znaci ziv haos. Ono sto jos ide u prilog njihovom mentalitetu je sledece: kao deca nisu naucili kako se koristi nosa. Evo sta se desilo jednom prilikom kada sam krenuo u toalet na brodu. Ja neobazrivo ulazim u toalet, otvaram vrata kada ono na dasci se nalazi komad govneta, ja nisam mogao da verujem da tako nesto neko moze da uradi. Naravno taj prizor sam video nekoliko puta u toku leta. Clanovi posade sto su se bavili ciscenjem su imali platu 20$ a tad mi je bilo jasno i zasto…sta sve ti ljudi nisu videli. Jednom prilikom kada je brod upravo izasao sa generalnog remonta, kompanija SSA je odlucila da pocasti putnike sa prvom voznjom. Tada se desilo nesto sto je uslo u istoriju. Evo rekonstrukcija te price… Jedan gospodin je otisao u toalet i nastao je haos. Posto je i njemu nedostajala kultura odlaska u toalet i on je morao da ostavi nesto na dasci. Ono sto je njemu islo u prilog jeste sto je bio dovoljno svestan toga sta je uradio i pokusao je da ocisti. Deo je gurnuo u wc solju ali nije primetio da je deo pao pored, posto se brod klati on je verovatno ustao i sa svojiim govnjavim rukama se oslonio na zid sa leve i desne strane. Naravno nije mogao da prestane da se ljulja pa je skroz isprljao sve, po izlasku iz toaleta verovatno nije primetio da je ugazio u deo sto je pao pored solje i sa time je krenuo u pohode. U tom kupatilu ima i lavabo sa ogledalom, tu je pokusao da opere ruke pa je uprljao slavinu, naravno brod se i dalje ljuljao pa je morao da prigrli ogledalo a posto nije bilo dosta sto je isprljao celo kupatilo na brodu on sada covek mislio da se ocistio i da niko nece da primeti ali, zaboravio je ono na obuci i usput je stao i na komad wc papira i lepo je sve svoje otiske govana razvukao po brodu. Najgnusnija stvar sto sam ikada cuo. Eto cisto da znate sta se sve desava na zapadu. Jedna vrlo interesantna situacija je bila na mom drugom poslu u Burger Kingu. Naravno posto je fast food restoran tamo je uvek guzva. Dosao jedan tip i naruci fish sendvic, naravno dobio ga u rekordnom roku sveze ispecen, platio i otisao. Vraca se iti momak nakon 10-tak minuta pola sendvica je pojeo i dosao je da se zali da je sendvic hladan…pa naravno budalo da je hladan kada setas sa njime 10 min. on uporan hoce da prica sa menadzerom posto sam ga ja poslao u tri lepe…dosao menadzer naravno haos u restoranu, svi zure da se sve sto brze uradi pa je lepo i menadzer upotrebio moje reci i poslao ga u tri mamine… nastavili mi svoj posao kad nakon 15 min vraca se jedna musterija iz lounga tj. mesto gde ljudi sednu da jedu i kaze: “you have a sandwich smeared on the wall”. Ja izasao, kada sam video skoro se slogirao. Taj isti momak je uzeo svoju polovinu sendvica i razmazao ga po zidu restorana, sreca bile tapete pa se moglo ocistiti. Naravno restoran ima kamere pa smo imali priliku i da vidimo kako je musterija bila srecna i zadovoljna dok je krecila zid sa sendvicem. Naravno posto je restoran brze hrane i ljudi su uzas…znaci vece svinje ne mozete zamisliti bilo je jos svakojakih situacija ali eto jednu da jos izdvojim. Nakon vecere koja je bila negde izmedju 17-21h menadzer me uputio da ocistim lounge i spremim za zatvaranje. Taj dan je bio najgori u Burger Kingu, kupaca bilo mnogo, znatno vise nego inace i bilo je ocekivano da bude prljavo. Hrane ispod stolova je bilo vise nego u kantama za smece, morao sam sve to da pocistim i operem podove kao i stolove. E posto to nije bilo dovoljno morao sam po lestve da bih skidao kisele krastavce koji su bili zalepljeni za plafon i lustere. Ukratko sta su bile moje misli tada: “ boze me sacuvaj u kakvu sam ja okolinu dosao, seljaci se ne bi tako ponasali”.


Zeljko

Share.

Autor: Zeljko

1 Comment

  1. Ovo je najjace iskustvo na sajtu 😀 Svaka cast druze, lepo si me nasmejao ali i zabrinuo 🙂

Ostavite komentar

Sviđa ti se Hyannis, MA ?
GPA ima ponude u tom mestu

Sviđa ti se Hyannis, MA ?
Student Adventures ima ponude u tom mestu

Novi sajt!

Posetite naš novi sajt na eworkandtravel.com !